Spomen-kosturnica u Tekerišu

Zašto je središnji spomenik Cerskoj bici podignut u Tekerišu, a ne na samom vrhu Cera

Putnici koji prvi put prolaze regionalnim drumom između Loznice, Zavlake i Šapca neretko se pitaju zašto se centralno državno znamenje Cerske bitke ne nalazi na najvišem grebenu planine Cer (Šančine, 687 m), već u pitomom brdskom selu Tekerišu u Gornjem Jadru, udaljenom dvadeset osam kilometara severoistočno od središta Loznice. Odgovor leži u tačnom vojnoistorijskom toku avgustovskih operacija iz 1914. godine i u ulozi koju je upravo raskršće u Tekerišu odigralo u preokretu bitke.

Kada je austrougarska Peta armija pod komandom generala Liborijusa fon Franka 12. avgusta 1914. godine forsirala Drinu kod Lešnice, Loznice i Ljubovije, njen Osmi i Trinaesti korpus nastupali su u dve kolone — grebenom Cera i dolinom Jadra i Lešnice — sa namerom da obuhvate i odseku Šabac i Valjevo. Srpska Vrhovna komanda na čelu sa vojvodom Radomirom Putnikom i komandantom Druge armije generalom Stepom Stepanovićem uočila je na vreme da šumoviti masiv Cera i susednog Iverka predstavlja ključ čitavog bojišta, pa je Drugu armiju usiljenim maršem iz Šumadije uputila pravo u bok austrougarskih snaga.

U noći između 15. i 16. avgusta 1914. godine, usred letnje oluje i potpune tame na kosama oko Tekeriša (Parlog, Bojino brdo, Slatina i prilazi Trojanu), prethodnica srpske Kombinovane divizije prvog poziva iznenada se sudarila sa jedinicama austrougarske 21. landverske (domobranske) divizije koje su već bile zauzele položaje iznad sela. Taj siloviti noćni susretni boj kod Tekeriša označio je stvarni početak Cerske bitke: razbijanjem neprijateljskog levog boka iznad Tekeriša i potom petodnevnim osvajanjem grebena Iverka i Cera (Kosanin grad, Trojan, Rašuljača) od 16. do 20. avgusta, Druga srpska armija izvojevala je prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu i do 24. avgusta potisnula austrougarske trupe nazad preko Drine i Save.

Zbog toga što je u Tekerišu pao prvi i najpresudniji udar srpskog protivnapada, kao i zbog pristupačnosti raskršća na kom se dodiruju Gornji Jadar, Rađevina i Pocerina, preživeli ratnici i državni odbor odlučili su sredinom dvadesetih godina da upravo ovde podignu središnju zajedničku kosturnicu junacima Cera.

Kamena piramida Sergeja Bagenskog, Vidovdan 1928. i natpis „Vaša dela su besmrtna”

Izrada arhitektonskog nacrta za spomen-kosturnicu poverena je Sergeju Bagenskom, ruskom arhitekti u emigraciji koji je u međuratnoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca ostavio niz javnih i memorijalnih ostvarenja. Umesto klasičnog mermernog obeliska, Bagenski je projektovao spomenik u vidu prirodne surove kamene piramide-stene visoke oko deset metara, sazidane od krupnih nepravilnih blokova sivog cerskog granita koji simbolizuju neprobojnost same planine i čvrstinu odbrane Jadra.

Ispod nadzemnog kamenog monolita izvedena je prostrana podzemna betonska kripta u koju su sakupljeni i položeni posmrtni ostaci oko 3.500 izginulih ratnika ekshumiranih sa pojedinačnih vojničkih grobalja po Tekerišu, Jarebicama, Dragincu, Lipovim vodama i padinama Cera i Iverka. Među pohranjenim kostima nalaze se i posmrtni ostaci čeških vojnika nekadašnjeg 28. praškog pešadijskog puka („Praška deca”), mobilisanih u austrougarsku vojsku, kojima je u znak poštovanja prema njihovom stradanju i odbijanju da pucaju u slovensku braću podignuto i posebno spomen-obeležje u kompleksu.

Na samom vrhu kamene piramide stoji monumentalna bronzana skulptura orla raširenih krila sa lovorovim vencem pobede u kljunu, okrenutog prema zapadu i Drini odakle je u avgustu 1914. došao napad — motiv na koji se izričito poziva i zvanično obrazloženje grba Grada Loznice iz 2018. godine. Na zapadnom pročelju stene ugrađen je bronzani štit sa srpskim ocilima, kraljevskom krunom, datumom 18. VIII 1914. (danom presudnog juriša na grebenu Cera) i velikim reljefnim natpisom „Vaša dela su besmrtna”, dok podnožje opasuje niska ograda od pravih artiljerijskih granata povezanih teškim gvozdenim lancima.

Spomen-kosturnica u Tekerišu svečano je otkrivena i osvećena na Vidovdan, 28. juna 1928. godine. Svečanosti je lično prisustvovao kralj Aleksandar I Karađorđević — u avgustu 1914. vrhovni komandant srpske vojske u svojstvu regenta — uz članove Vlade, patrijarha Dimitrija, preživele komandante divizija i pukova i više desetina hiljada ratnih veterana i seljaka iz čitavog Podrinja, Mačve i Šumadije.

Šta obuhvata memorijalni park i stalna postavka Muzeja Jadra u staroj školi

Spomenik u Tekerišu nije usamljeno obeležje pored puta, već zaokružen i pažljivo održavan memorijalni park ograđen kamenim zidom i ulaznom kapijom, upisan u Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara Srbije pod oznakom ZM 17 kao znamenito mesto od izuzetnog značaja. Staze kroz travnjak i staro drveće vode od ulaza pored spomen-česme posvećene vojvodi Stepi Stepanoviću i memorijalne kapele do aleje bronzanih poprsja srpskih vojskovođa i vladara iz Prvog svetskog rata: vojvode Radomira Putnika, vojvode Stepe Stepanovića, vojvode Živojina Mišića i vojvode Petra Bojovića, kojima su 2014. pridodate i biste kralja Petra I i kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Na severnom obodu samog spomen-parka nalazi se prizemna zgrada stare seoske osnovne škole u Tekerišu iz devetnaestog veka, koja je i sama 1914. svedočila o ratnim zbivanjima i previjanju ranjenika, a u okviru memorijalnog kompleksa služi kao stalni izložbeni paviljon u kom Muzej Jadra (organizaciona jedinica Centra za kulturu „Vuk Karadžić” iz Loznice) priređuje stalnu istorijsku postavku posvećenu Cerskoj bici.

Središnji eksponat u staroj školi predstavlja velika plastična reljefna karta Cera, Iverka, Jadra i donje Drine sa ucrtanim pravcima kretanja srpskih i austrougarskih divizija iz dana u dan od 12. do 24. avgusta 1914, zahvaljujući kojoj posetilac odmah uočava prostornu logiku bitke — od prelaza na Drini kod Lešnice i Loznice do grebenskih sudara iznad Tekeriša. U vitrinama su izložene puške „mauzer” i „manliher”, bajoneti, oficirske sablje, delovi uniformi, čuturice, vojnička odlikovanja, ratne depeše, faksimili stranih listova o prvoj pobedi saveznika i fotografije učesnika Cerske bitke.

Kako su povezani Tekeriš, greben Cera i jesenja bojišta na Drini

Za potpuno razumevanje ratne topografije 1914. godine u Podrinju važno je sagledati vezu Tekeriša sa obližnjim tačkama na samoj planini Cer, ali i jasnu razliku prema kasnijim jesenjim memorijalima. Tekeriš obeležava južnu kapiju i mesto noćnog preokreta Cerske bitke, dok se na samom šumovitom grebenu Cera — do kog iz Tekeriša i susednih sela vode brdski putevi i planinarske staze — nalaze položaji Kosaninog grada, Šančina i Lipovih voda, gde su 18. i 19. avgusta 1914. slomljene glavne austrougarske linije.

Istovremeno, Cersku bitku i Tekeriš (avgust 1914) treba jasno odvojiti od dva druga velika spomen-kompleksa u zapadnoj Srbiji: Spomen-kosturnice na Gučevu iznad Banje Koviljače i Spomen-kosturnice na Mačkovom kamenu na Jagodnji, koji ne pripadaju Cerskoj bici već drugoj austrougarskoj ofanzivi — jesenjoj Bici na Drini iz septembra i oktobra 1914. godine.

Sa bojištem Tekeriša i Cera neraskidivo je povezano i jedno od najpoznatijih dela srpske muzičke baštine: neposredno po pobedi u avgustu 1914. kompozitor i kapelnik Stanislav Binički iskomponovao je u Valjevu čuveni Marš na Drinu, posvetivši ga pukovniku Milivoju Stojanoviću Brki, komandantu Drugog pešadijskog „Gvozdenog” puka koji se istakao upravo u jurišima na grebenu Cera. Do Tekeriša se drumom stiže državnim putem Loznica – Zavlaka – Valjevo uz skretanje kod Jarebica ili brdskim pravcem iz Šapca preko Volujca i Cera.

Državno obeležavanje stogodišnjice Cerske bitke 19. avgusta 2014. u Tekerišu i na Lipovim vodama

Najveće okupljanje u Tekerišu nakon vidovdanskog osvećenja iz 1928. godine održano je u utorak, 19. avgusta 2014. godine, povodom stogodišnjice Cerske bitke. Uoči velikog jubileja izvedeni su radovi na konzervaciji i sanaciji kamene piramide Sergeja Bagenskog i uređenju čitavog parka, a aleja velikana u kompleksu dopunjena je dvema novim bronzanim bistama — kralja Petra I Oslobodioca i kralja Aleksandra I Karađorđevića, čiju je izradu zajedno sa obnovom spomen-obeležja podržalo Udruženje građana „Društvo srpskih domaćina” u saradnji sa Vladom Republike Srbije, Gradom Loznicom, Centrom za kulturu „Vuk Karadžić” i Eparhijom šabačkom.

Program stogodišnjice 19. avgusta 2014. spojio je obe istorijske tačke bojišta — greben Cera i Tekeriš. U jutarnjim časovima na Lipovim vodama na planini Cer patrijarh srpski Irinej i episkop šabački Lavrentije osveštali su novoizgrađenu Spomen-crkvu cerskim junacima i služili Svetu arhijerejsku liturgiju za pokoj duša palih ratnika.

Potom je u 11 časova u Tekerišu, pred obnovljenom Spomen-kosturnicom, održana centralna državna i vojna ceremonija polaganja venaca uz najviše državne i vojne počasti, prisustvo predsednika Vlade, ministara, predstavnika diplomatskog kora zemalja učesnica Prvog svetskog rata i brojnih građana. Tokom popodnevnih sati istog dana kod zgrade stare škole u Tekerišu i pored crkve na Lipovim vodama izvedeni su istorijsko-umetnički programi kojima je zaokružen vek sećanja na prvu savezničku pobedu 1914. godine.