Perućac i Rastište: dve nekropole stećaka podno Tare

Kako su povezane nekropole u Perućcu i Rastištu u okviru svetske baštine?

Na teritoriji opštine Bajina Bašta nalaze se dve od ukupno tri nekropole u Srbiji koje su u julu 2016. godine upisane na UNESCO listu svetske kulturne baštine u okviru zajedničkog međudržavnog serijskog dobra srednjovekovnih nadgrobnih spomenika stećaka (zajedno sa komponentama u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj). Iako pripadaju istoj klesarskoj i pogrebnoj kulturi razvijenoj u 14. i 15. veku duž srednjeg Podrinja, ove dve lokacije pružaju potpuno drugačiji prostorni doživljaj.

Prva nekropola, Mramorje u Perućcu, leži u pitomom priobalnom parku na samoj rečnoj terasi Drine, neposredno pored regionalnog puta i ušća reke Vrelo. Druga upisana komponenta, Mramorje u Rastištu, skrivena je desetak kilometara dalje u visokom, razuđenom planinskom ataru sela Rastište unutar granica Nacionalnog parka „Tara”, između dubokog useka rečice Dervente, kanjona Drine i krečnjačkih grebena Zvijezde i Stoca.

Prva stanica: Mramorje u Perućcu i šetnja pored reke Vrelo

Obilazak počinje u središtu Perućca, na uređenom parkingu kod mosta preko reke Vrelo. Pre polaska uz jezero vredi izdvojiti četrdesetak minuta za ravnu šetnju od izvora Vrela podno Tare do vodopada kojim se ova 365 metara duga reka uliva u Drinu, a odmah potom preći u susedni ograđeni travnjak nekropole Mramorje.

U Perućcu je u pravilnim nizovima orijentisanim u pravcu zapad–istok očuvano više od osamdeset krupnih krečnjačkih spomenika (od prvobitno zabeleženih više od dve stotine u najstarijim putopisnim i stručnim beleškama iz 19. veka, pri čemu su dva primerka preneta u zbirke Etnografskog muzeja u Beogradu i Narodnog muzeja u Užicu), među kojima se ističu masivni sanduci na postoljima i visoki dvovodni slemenjaci teški i po nekoliko tona. Gotovo svi spomenici u Perućcu oslobođeni su ukrasa i ćiriličnih natpisa — tek na pojedinim primercima uočavaju se plitki kružni venci, polumesec, luk sa strelom, mač i štit — pa snaga lokaliteta počiva na monumentalnim proporcijama belog kamena u senci visokih krošnji tik uz šum Drine.

Neposredni prostor nekropole arheološki je konzerviran i uređen početkom 2010-ih godina pod nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, čime su kamenovi zaštićeni od utonulosti u rečni nanos i vlage, a posetiocima omogućeno pregledno obilaženje sa ivice travnjaka uz prateće dvojezične informativne panoe.

Druga i treća stanica: put uz Perućačko jezero i nekropole Uroševine i Gajevi

Iz Perućca se put ka Rastištu penje pored brane HE „Bajina Bašta” i nastavlja uzvodno visoko iznad desne obale Perućačkog jezera. Ova deonica duga oko sedam kilometara do ulaza u kanjon rečice Dervente usečena je u strme krečnjačke padine Tare: put prolazi pored uređenog pontonskog kupališta, a zatim ulazi u pojas kratkih neosvetljenih tunela-galerija probijenih u živoj steni i duž uskih ispusta sa kojih se otvara dubok pogled na zelenu vodu akumulacije i nenaseljene litice Nacionalnog parka „Drina” na suprotnoj, bosanskohercegovačkoj obali (opština Srebrenica). Kod mosta u dnu uske klisure Dervente, gde hladan planinski potok izbija između vertikalnih krečnjačkih zidova, put napušta obalu jezera, ulazi u planinsku dolinu sela Rastište i penje se ka središnjim zaseocima i seoskoj crkvi Pokrova Presvete Bogorodice.

Za razliku od Perućca gde su svi spomenici na jednoj parceli, upisano dobro u Rastištu čine dva bliska, ali fizički odvojena lokaliteta — Uroševine i Gajevi, međusobno udaljena oko 600 metara vazdušnom linijom (oko jednog kilometra lokalnim seoskim putem), uz obeležene informativne table. Na osunčanoj livadskoj kosi Uroševine raspoređeno je trideset tri do trideset pet dobro očuvanih spomenika iz 14. i 15. veka, među kojima preovlađuju visoki dvovodni slemenjaci sa postoljem i sanduci; ovde se na nekoliko kamenova jasno raspoznaju uklesani plitkoreljefni ornamenti — napeti luk sa strelom, ravni jednoručni mačevi i dvostruke geometrijske spirale. Nedaleko odatle, na blagom šumovitom uzvišenju Gajevi pored lokalnog puta, leži druga skupina od trideset pet do četrdeset ploča, sanduka i slemenjaka isklesanih od beličastog krečnjaka iz obližnjeg starog kamenoloma u samom Rastištu, uz pojedinačne motive krsta i polumeseca. Samo selo Rastište ima i posebno mesto u istoriji botanike: upravo u ovim podrinjskim vrletima između Zaovina i Rastišta Josif Pančić je u drugoj polovini 19. veka proučavao živa stabla reliktne Pančićeve omorike.

Kojim putem se vratiti iz Rastišta i kada izabrati kraću varijantu?

Za sve vozače u standardnim putničkim automobilima jedini preporučeni i najpouzdaniji povratak vodi istim putem niz dolinu Dervente i obalom Perućačkog jezera nazad u Perućac (ukupno oko 20 do 24 kilometra u oba smera). Iako na topografskim kartama postoji dalja planinska veza koja se iz gornjih zaselaka Rastišta strmo penje uz šumske kose prema lokalitetu Predov Krst (1.080 m n.v.) i dalje prema Jagoštici ili Mitrovcu, reč je o dugom šumskom makadamskom putu sa velikim nagibom koji služi gazdovanju parkom i koji bez terenskog vozila i prethodne provere prohodnosti u informativnom centru JP „Nacionalni park Tara” ne treba koristiti za običan izlet.

Ako je vreme kišovito, maglovito ili vozaču ne prijaju uski kanjonski useci iznad jezera, izaberite kraću varijantu u Perućcu: obiđite nekropolu Mramorje pored ušća Vrela, prošetajte uz vodopad i izađite do uređenog priobalja iznad brane, a ostatak dana posvetite izletu Bajina Bašta – Perućac – Tara glavnim državnim putem preko Mitrovca.